Svetska opasnost po zdravlje broj jedan ugljeni hidrati

Dr Robert H. Lustig je čovek koji je široj javnosti ukazao na opasnosti iz šećera, posebno od fruktoze. Ovaj pedijatar endokrinolog, stručnjak za gojaznost kod dece, dobro je poznat svetski naučnik. U svojim je istraživanjima duboko uronio u nauku i analizirao biohemiju fruktoze i procese koje ona izaziva u organizmu. Takođe je autor hit knjige o šećeru: „Fat Chance“. Lustig i drugi naučnici smatraju da je povećana konzumacija fruktoze glavni uzrok mnogih bolesti današnjice – uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2, bolesti srca, alergijske probleme, pad imuniteta i rak. U razvijenim zemljama u svakodnevnoj su ishrani vrlo zastupljeni beli šećer i glukozno-fruktozni sirup koji je prisutan gotovo u svim prerađenim proizvodima. Oba zaslađivača telo bombarduju velikim količinama kalorija, a u sebi sadrže dva jednostavna šećera – glukozu i fruktozu. Glukoza se u organizam unosi kroz namirnice bogate skrobom poput, recimo, krompira. Naše telo i samo stvara glukozu, a sadrži je apsolutno svaka ćelija. Situacija s fruktozom je drugačija. Ljudi ne stvaraju fruktozu u svom organizmu. Kroz celu ljudsku istoriju nikada je nisu posebno konzumirali, osim sezonski, u obliku zrelog voća. Ova dva šećera u telu se različito metabolišu, odnosno prerađuju. Važno je znati da od glukoze svaka ćelija ima koristi. Kada je reč o fruktozi, to nije tako. Jedini organ koji je uopšte može preraditi je jetra. Ako su količine fruktoze unesene u organizam prevelike, tada jetra postaje preopterećena i fruktozu direktno pretvara u masnoće. Zašto je fruktoza loša za ljudski organizam, Dr Robert H. Lustig i drugi renomirani svetski stručnjaci objašnjavaju da konzumiranje veće količine fruktoze podstiče jetru na stvaranje masnoća koje se manifestuju kao VLDL holesterol (holesterol koji sadrži lipoproteine vrlo niske gustine). To dovodi do dislipidemije (poremećaja koncentracije lipoproteina u krvi), masnih jastučića oko organa i, u krajnjoj instanci bolesti srca. U krvi fruktoza povećava nivo mokraćne kiseline što vodi do gihta i povišenog krvnog pritiska. Izaziva taloženje masnoća u jetri, koje su uzrok stanja poznatog kao masna jetra kod nealkoholičara. Izaziva i otpornost na insulin, što vodi gojaznosti i dijabetesu tipa 2. Otpornost na insulin daje povišen nivo insulina, te insulina sličnog faktoru rasta (IGF-1), što je jedan od uzroka nastanka raka. Fruktoza ne daje osećaj sitosti kao glukoza, nego suprotno, tera vas na još veći unos slatkog, što rezultira ogromnim brojem kalorija i može u kratkom vremenu dovesti do gojaznosti. Preterani unos fruktoze može uzrokovati i otpornost na leptin (hormon sitosti koji šalje signal mozgu da je telo sito), te tako remeti regulaciju sitosti i vodi debljanju. Otpornost na leptin, povišen nivo insulina i opasni prehrambeni ciklusi koji se manifestuju kao zavisnost, žudnja za hranom i neprestano prejedanje – recept su za katastrofu. Navedene činjenice o tome kako fruktoza potencijalno vodi gojaznosti, raku, bolestima srca i dijabetesu su više nego dovoljno alarmirajući razlog da se smanji  konzumiranje šećera i različitih zaslađivača koje sadrže beli šećer i glukozno-fruktozni sirup a on je prisutan gotovo u svim prerađenim prehrambenim proizvodima. Samo izolovana fruktoza je loša, dok je voće koje sadrži fruktozu sa druge strane izuzetno zdravo! Količina fruktoze iz voća ne može se meriti s količinom u belom šećeru. Voće nije običan rezervoar fruktoze, već je ono hrana sa malo kalorija, puno enzima, minerala, vitamina i velikom količinom vlakana. Od voća se teško može prejesti. Bilo bi potrebno pojesti neverovatno velike količine da se dosegne nezdravi nivo fruktoze. Štetni efekti fruktoze čvrsto su povezani uz način ishrane u razvijenim zemljama, gde se konzumira puno dodatih šećera iz prerađenih prehrambenih proizvoda koji telu daju višak kalorija. To se nikako ne odnosi na prirodne šećere iz voća i povrća. I sok nikada ne može biti zamena za voće, a kada je reč o efektima na zdravlje nijedan napitak nije za preporuku. U 250 mililitara soka,  bilo da je reč o voćnom soku bilo o gaziranom piću, u organizam se unese oko 30 grama ili dve kašike šećera. Kalorijska vrednost ovih proizvoda, pa čak i piva, gotovo je ista i iznosi 42 do 49 kalorija na 100 mililitara, a pošto u sokovima nema ničega osim šećera (nema ni masti, ni proteina), lako je izračunati kakav efekat sokovi mogu imati na organizam i zdravlje posebno dece. Iako trgovci, koristeći razne načine da privuku kupce, često ističu kako je neki proizvod „100 odsto voće”, to je netačno. Pravilnik pravi razliku u kvalitetu, pa u nekom soku ima više ili manje voćnog sadržaja, ali što se tiče efekta na zdravlje nijedan od tih sokova nije za preporuku jer sok nikada ne može biti zamena za voće, jer je reč o praznim kalorijama bez ikakve biološke uloge za organizam, jer ne sadrže dovoljnu količinu vlakana i enzima. Britanska grupa „Akcija protiv šećera” je objavila zapanjujuće rezultate kampanje sprovedene u supermarketima. Ustanovljeno je da je od 203 vrste kontrolisanih sokova, napitaka i frapea i kola napitaka četvrtina imala 21,2 grama šećera na 2 decilitra napitka odnosno u jednoj čaši. Usledila je i preporuka roditeljima da, zbog ovakvih podataka i porasta broja gojaznih i obolelih od dijabetesa tipa 2, deci daju običnu vodu i čisto presno voće umesto sokova. U nekim supermarketima čak se prodaju sokovi od direktno ceđene pomorandže, ali ni to nije zamena za voće, jer i pri tom ceđenju dobar deo voća, onaj kvalitetniji, bacimo. Napravi se samo koncentrat šećera iz voćke, što je na neki način i pokvari. Glikemijski indeks soka je neuporedivo veći od glikemijskog indeksa celog ploda. Zato je savet jedan jedini da se jede voće, kada je god to moguće, ne cediti ga, jer se na taj način mnoge bitne materije, pulpa i dijetna vlakna, odbacuju. Gazirani napici, dodaje, imaju još i druge štetne materije, osim velike koncentracije šećera i još su opasniji po zdravlje. Uz konzumiranje ovih napitaka ruku pod ruku ide gojaznost, dijabetes tipa 2 ili karijes. U prilog ovoj priči nikako ne idu reklamne kampanje i dovijanja trgovaca da prodaju što više sokova. Zbog toga se vrlo često na deklaraciji neće naći informacija o kojoj količini šećera je reč. Svaki od ovih proizvoda ima na deklaraciji izražen broj kalorija, i to na 100 mililitara. Pogledajte taj broj koji je obično od 42 do 49 i podelite ga sa 4,1 kalorijom, što daje gram šećera. Time ćemo odmah shvatiti koliko šećera unosimo, i koliko je to u zbiru ogromna količina pogubnih šećera koje svakodnevno unosimo u svoje telo i konstantno urušavamo svoje zdravlje.

O autoru