Štetnost po zdravlje konzervansa benzena

Nedavna analiza bezalkoholnih pića, s etiketama 15 poznatih proizvođača, pokazala je da velika većina sadrži prehrambeni konzervans benzen, ili benzol, toksičnu supstancu za koju se smatra da je kancerogena. Ispostavilo se da količina benzena raste i kad napici nedelju dana stoje na suncu, pre nego što ih prodavci smeste na police. U tom slučaju, nivo benzena je čak veći od maksimalnih vrednosti dozvoljenih u vodi za piće koja je glavni sastojak sokova, koji se, takođe tretiraju benzenom. Kako je moguće da se ovakav sastojak nađe u napicima, pre svega prirodnim, kao što su oranžada, limunada, ali i u sodi i mnogim drugim, pitaju se naučnici. Benzoeva kiselina (E 210) je najjednostavnija organska aromatična kiselina. Ova bezbojna kristalna materija dobija se sintetičkim putem i koristi se kao prehrambeni konzervans protiv kvasaca, buđi i nekih bakterija. Dozira se izmedju 0,05-0,1 odsto, a u napicima može da reaguje sa vitaminom C, gradeći benzen. Ime je izvedeno od benzoinske smole, koja je dugo vremena bila jedini izvor benzoeve kiseline. Njene soli se koriste kao prehrambeni aditivi. Benzoeva kiselina je važna za sintezu mnogih drugih organskih supstanci. Soli i estri benzoeve kiseline su poznati kao benzoati. Benzen ima karakterističan oštar miris, nalazi se u tečnom stanju, ali na sobnoj temperaturi isparava i prelazi u gasovito stanje. Poznat je kao jedan od glavnih zagađivača vazduha gde stiže iz motornih vozila i rafinerija nafte. U hemijskoj industriji koristi se za proizvodnju plastike, smole, deterdženata, lakova, lepaka, mastila i lepljivih traka. Ima ga i u duvanskom dimu. Natrijum benzoat ima antimikrobno dejstvo, kao i svi drugi zakonom dozvoljeni aditivi u (gaziranim i negaziranim) bezalkoholnim pićima. U dozvoljenoj koncentraciji, ove supstance sprečavaju razvoj bakterija, plesni i kvasca koji bi, u protivnom, uzrokovali kvarenje napitka, a kod osetljivih osoba mogu da i u manjim količinama izazovu stomačne tegobe. Pored bezalkoholnih, benzoati se zbog svog antimikrobnog dejstva ubacuju i u alkoholna pića, riblje konzerve i džemove. Još 1993. godine naučnici Gardnet i Lorens sa univerziteta iz Long Islanda otkrili su mehanizam nastanka benzena u popularnim bezalokoholnim osvežavajućim napicima. Oni su pokazali da u pićima koja sadrže antioksidans askorbinsku kiselinu (E300 ili vitamin C) i konzervans benzoevu kiselinu, dolazi do međusobne reakcije tih jedinjenja, pri čemu nastaje benzen. Pod uticajem svetla i temperature u kiselim uslovima koncentracije tako nastalog benzena iznose i 90 ppb, što je gotovo sto puta više od dopuštenih vrednosti. Benzen uzrokuje teška oštećenja koštane srži, aplastičnu anemiju, leukemiju, rak, poremećaje imunog i nervnog sistema. Iako benzen iz pića čini tek manji udeo u prosečnoj, dnevnoj mogućnosti kontaminacije tom hemikalijom, napici i sokovi, odnosno hrana, nikako ne bi trebali biti izvor trovanja benzenom. Stoga se u proizvodnji pića u kojima se nalazi vitamin C ne bi smela upotrebljavati benzoeva kiselina i njene soli  – benzoati  (E211, E212, E213). Prva reaguje na bakar i gvožđe, koji se nalaze u vodenoj komponenti napitka, i vraća ih u prvobitno stanje. Za vreme ovog procesa nastaju materije koje, u dodiru sa benzoatima, utiču na stvaranje benzena. Na ovu burnu reakciju utiče i šećer. Kad ga ima, ometa je; kad ga nema, kao u napicima sa malo kalorija ili bez šećera, tad je podstiče. Nije slučajno što je upravo u dijetalnim, lajt napicima nađeno najviše toksičnog benzena. Zanimljivo je da nijedan zakon na svetu ne propisuje gornju dozvoljenu granicu benzena u bezalkoholnim pićima. Ali, zato postoje ograničenja za pijaću vodu: u Americi su utvrdili da je to 5 ppb čestica na milijardu benzena, dok je za Svetsku zdravstvenu organizaciju gornja granica u vodi za piće 10 ppb. Evropski zakon je neumoljiv i dozvoljava najviše 1 ppb benzena u vodi koju pijemo. Koriste se parametri vode, verovatno iz razloga što je voda glavni sastojak sokova. Potrošači su, zbog toga, s pravom zabrinuti jer sokove u kojima bi moglo biti benzena piju najčešče deca, koja se često tim napicima bukvalno ,,nalivaju“. Naučnici ističu da nije tačna tvrdnja da je upotreba benzoata kao sredstva protiv mikroba neophodna i kažu da bi ove supstance mogle da se zamene drugim, sličnim, ali manje opasnim. Nepotreban je i dodatak askorbinske kiseline. To je više komercijalna strategija koja treba da odobrovolji mame da kupe “napitak pun C vitamina” za svoju decu. Ma koliko da je izmereni procenat benzena u sokovima mali, reč je, ipak, o nepoželjnom hemijskom sastojku kojem tu nije mesto. Naročito nije jasan razlog zbog koga voda sa više od 5-10 ppb benzena nije dobra za piće, dok su svi sokovi pred zakonom bezbedni, bez obzira na količinu benzena. I Evropska unija i Međunarodna agencija za istraživanja o raku svrstale su benzen u kancerogene materije ili, bolje, “materije za koje je dokazano da uzrokuju tumore kod ljudi”. Nije poznato akutno dejstvo malih količina benzena na organizam (zna se, međutim, da slučajno izlaganje milionima ppb, dakle vrlo visokim dozama, može uzrokovati akutno oštećenje kičmene moždine. Strahuje se, međutim, od dugoročnog dejstva, budući da je reč o supstanci koja se taloži u organizmu, a hronična izloženost izaziva pojavu tumora, posebno limfoma i leukemije. Štetnost natrijumovog benzoata E211 potvrdio je i profesor Peter Piper sa Univerziteta Šefild kada je ukazao na opasne aspekte ovog konzervansa te otkrio da on može uzrokovati veliku štetu mitohondrija i ljudske DNK. Zbog toga se E211 povezuje sa propadanjem organizma i bolestima poput ciroze jetre ili smrti neurona kod Parkinsonove bolesti. Opasnost natrijum  benzoata krije se u gumenim i jarko obojenim bombonima koji se nalaze i u našim prodavnicama, glazurama za torte, želatinima u boji, nekim mesnim prerađevinama i mnogim drugim prehrambenim proizvodima. Mnoge naučne studije su pokazale da aditivi boja u bombonima i sokovima stvaraju hiperaktivnost kod dece i tumore, zbog čega bi pre konzumacije jela ili pića trebali  obavezno da pročitamo na etiketama sastav proizvoda koji jedemo i pijemo. U brusnicama benzove kiseline ima čak do 0,24 odsto, a manje od 0,1 procenta, a ovaj sastojak nalazi se u plodovima kupine, maline ribizle i šljive. Uobičajeno je da se dodaje majonezu, kiselom povrću i ribljim marinadama i to u koncentracijama 0,01–0,1 procenat.  ošto je dokazano da natrijum benzen spada u konzervanse koji potencijalno predstavljaju rizik za čoveka, obaveza je proizvođača da se na samom proizvodu deklariše njihova vrsta i količina… Razgradni produkt benzoil peroksid koristi se, recimo, za izbeljivanje brašna. Benzoeva kiselina i benzoati našli su primenu i u kozmetičkim proizvodima (paste za zube, vodice za ispiranje usta i drugoj kozmetici i lekovima. No tehnička upotreba je najveća: natrijum benzoat se koristi kao aditiv u antifrizu i postrojenjima s vodenim hlađenjem. Plastične posude od polipropilena sadrže natrijum benzoat koji im daje čvrstoću i prozirnost, a isti se primjenjuje i u fotografskoj industriji. Nažalost, u studiji nutricioniste i diplomiranog inženjera Marinele Šajina, rađenoj pre dve godine, ukazuje se da nema puno analiza procesirane hrane koje bi pokazale koliki je stvarni sadržaj benzoata u hrani (nakon dodatka benzoata kao aditiva). U Evropskoj Uniji se količina benzoeve kiseline i natrijum benzoata u različitoj hrani ograničuje na 0.015-0.5 odsto, a optimalna je količina od 0.1 procenat kod proizvoda čiji je pH podešen na 4,5 ili manje. Ako proizvođači poštuju propise o dodatku aditiva, njihov sadržaj ne bi trebao prelaziti nivo od 5000 mg/kg hrane. Kod osetljivih osoba benzoati mogu stvarati određene zdravstvene poteškoće, urtikariju, angioedem i astmu. Iako je u prošlosti ,,afera benzen“ drmala Ameriku, Kanadu, Veliku Britaniju, Nemačku i Francusku, a još pre 15 godina sa svetskog tržišta je zbog otkrića benzena povučeno više od 160 miliona boca  čuvene vode “,, Perie“, gotovo ništa nije preduzeto da se ovaj otrovni konzervans izbaci iz upotrebe. Zbog toga stručnjaci preporučuju da je u prevenciji navedenih zdravstvenih problema, najbolje koristiti sveže namirnice u kojima nema dodanih aditiva, a treba smanjiti unos bobičastog voća koje prirodno sadrži visok nivo benzoeve kiseline. Kada se koriste industrijski proizvodi, svakako treba izbegavati gazirana bezalkoholna pića, a pre upotrebe svakog ostalog proizvoda proveriti da li navedeni sadrže benzoevu kiselinu i njene derivate, dakle potražiti na deklaraciji E brojeve od 210 do 219, preporučuje ova studija. Treba izbaciti iz upotrebe sledeću industrijsku hranu koja sadrži benzoate: marinirane riblje proizvode, kisele krastavce, dresinge za salatu, pekarske proizvode, gazirana pića sa ukusom limuna, narandže, trešnje i drugog voća, voćne sirupe, voćne jogurte, marmelade i žele, pivo, čokoladu, sireve, sladoled, margarin, bombone i žvakaće gume, kao i sva kozmetička sredstva koja sadrže benzoate. Benzoeva kiselina je otkrivena u šesnaestom veku. Suvu destilaciju benzoinske smole je prvo opisao Nostradamus 1556 godine i kasnije se pominje i u radovima Aleksius Pedemontanusa (1560) i Blaiz de Vigenera (1596).

 

 

O autoru