Pogubni po zdravlje Monosodium glutamate, MSG ili E-621

Monosodium glutamat, poznat kao MSG, dodaje se u mnoge, tačnije gotovo sve vrste gotove hrane da bi ona imala bolji ukus i stalno privlačila potrošače da je iznova I iznova kupuju I jedu. Ljudi I ne znaju da se MSG nalazi u hiljadama preradjenih prehrambrenih proizvoda. MSG poboljšava ukus hrane, ali ova hemijska supstanca razara mozak, remeti rad hormona i povezana je s čitavim nizom bolesti, upozoravju stručnjaci. MSG je izumeo 1908. godine japanski naučnik Kikunae Ikeda. Jedući japansku supu od algi, primetio je da ona ima poseban, ni sa čime uporediv ukus,  za šta je, kako je otkrio, zaslužna alga kombu. Uspeo je da izoluje i patentira taj ukus kao monosodium glutamat, koji se od tada komercijalno koristi,  danas je gotovo nemoguće pronaći gotov proizvod koji ne sadrži MSG. Industrijski MSG, koji još nosi oznaku E-621,  se danas dobija hidrolizom biljnih proteina uz pomoć određenih kiselina, direktnom hemijskom sintezom iz akrilonitrila, ili bakterijskom fermentacijom. Alga kombu je zdrava kada se u neprerađenom oblikuj koriste u ishrani. Međutim, hemijski sintetizovan glutamat koji se koristi u gotovim jelima, poznatim brendiranim začinima i mnogim drugim prerađenim namirnicama, nešto je sasvim drugo. Dr  Rasel Blejlok, profesor neurohirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Misisipiju, objavio je knjigu o poremećajima koji nastaju zbog unosa u organizam monosodium glutamata. Knjiga je napisana na osnovu gotovo 500 naučnih radova, a mišljenje Blejloka dele i mnogi  drugi naučnici, među kojima su i Edrijen Samuels, Fransis Vejkman I Džon Haina. U svojoj knjizi dr. Blejlok razotkriva istinu o ekscitotoksičnosti glutamata. Radi se o patološkom procesu u kome se nervne ćelije oštećuju i odumiru zbog preterane stimulacije neurotransmiterima poput glutamata, aspartama i cisteina. Glutamat u našem mozgu deluje poput neurotransmitera omogućujući prenos informacija od jedne nervne ćelije do druge. Ukoliko se u mozgu nalazi prevelika količina tih supstanci, to dovodi do smrti nervnih ćelija zbog njihove preterane stimulacije. Zbog toga se glutamat naziva ekscitoksinom – otrovom koji nadražuje i stimuliše nervnu ćeliju  sve dok ona ne umre. Sintetički glutamat, koji unosimo u organizam hranom, prelazi krvno-moždanu barijeru i počinje razarati neurone. Velika količina nervnih ćelija će umreti pre nego što klinički simptomi oboljenja dođu do izražaja. Neke od mnogih bolesti za koje je naučno dokazano da su potpomognute dugoročnim izlaganjem ekscitotoksinima su: multipla skleroza, Alchajmerova bolest, hiperaktivnost kod dece, gubitak pamćenja, hronični umor, hormonalni problem, gubitak sluha, epilepsija, Parkinsonova bolest, hipoglikemija, demencija, oštećenja i tumori na mozgu, poremećaji endokrinog sistema, gojaznost, alergijske reakcije, nagle promene krvnog pritiska, glavobolje i migrene. Na žalost, MSG se rutinski dodaje u fast food proizvode brze hrane,  gotove supe ,,iz kesice”, soseve, dodatke jelima, začine za supe I čorbe, u gotove smrznute proizvode, kao i proizvode za mršavljenje. Čak i mnogi restorani kod pripreme jela koriste monosodium glutamate u pripremi hrane, i to, na žalost, u čistom obliku. Kupuju ga na kilograme i dodaju jelima tokom kuvanja u čistom obliku, jer je to kristalna supstanca slična soli bele boje. Ova supstanca se može naći pod sledećim nazivima: pojačivač ukusa, MSG, monosodium glutamate, glutaminska kiselina, autolizirani kvasac, autolizirani protein iz kvasca, ekstrakt kvasca, strukturirani protein, prirodna aroma, hidrolizirani protein. MSG je čest sastojak i mnogih lekova. Čak i proizvodi za ličnu higijenu, poput šampona, sapuna i kozmetike mogu sadržati monosodium glutamat pod nazivom “hidrolizirani”, “proteini” i “amino-kiseline”.  Istraživačkim radom bračni par – doktora Dejvid i Serena Denton, otkrili su da je MSG jedna od možda najvećih zavera protiv javnog zdravlja,  skovana bez znanja i odobrenja javnosti. Mono Sodium Glutaminat se skriva u  velikom broju fabrički proizvedenih namirnica,  ali i u suplementima i dodacima hrani koje svakodnevno koristimo u pripremi hrane. Mnogi ljudi misle da ga ne koriste i da ga izbegavaju, ali to je samo zato što ne pročitaju sastav na etiketi hrane koju kupe. Eminentni naučnici I doktori su upozorili da je monosodium glutaminat otrov, toksin i alergen. Uticaj i reakcija organizma na njega je jača nego na arsen ili živu. Poznati toksikolog Džordž Švarc,  doktor medicine, i autor knjige ,,O lošem ukusu, MSG sindrom”, je napisao da se zainteresovao za MSG tokom rada na trovanjima hranom i prehrambenim proizvodima.  On kaže da je MSG otrov koji je toksičan i da su svi oni koji misle da ne utiče na njihovo zdravlje – u velikoj I pogubnoj zabludi. Čitav metabolizam je uz MSG poremećen a trovanje sa MSG tokom vremena poprima kumulativni efekat i rezultira u ozbiljnim oboljenjima, pre svega – rakom. MSG je amino kiselina koja deluje stimulativno na neurotransmitere. MSG uzrokuje da nervne ćelije “ispale” električne impulse i to je osnova njegove upotrebe kao “poboljšivača ukusa”. Mnogi komercijalni prehrambeni proizvodi bez dodatka MSGa ne bi bili jestivi odnosno, bili bi bljutavi i neukusni, ili bi se čak osećao loš ukus u ustima koji bi podsećao da jedemo neki hemijski preparat, a ne prehrambeni proizvod. Upravo zbog toga sva jela koja pravimo kod kuće, a kad dodamo vegetu ili slicne preparate koji su puni MSG-a, imaju često istu aromu ili miris bez obzira na sastojke. Hrana postaje uniformna, i često zbog ovih preparata nismo ni svesni koliko loše namirnice koristimo pri kuvanju. Tako se u prehrambenj industriji MSG koristi da bi prikrio lose ukuse,  gorčinu, kiselost,  i ono sto je najvažnije za njih, uklanja metalni ukus iz hrane, ukus konzerve. Simptomi zatrovanosti sa MSG-om su: glavobolje, migrene, povraćanje, dijareja, napadi astme, osipi na koži, lupanje srca, napad panike, potištenost, ostajanje bez daha,  problemi sa ravnotežom, alergijski simptomi, crvenilo lica, promene raspoloženja, poremećaji ponašanja kod dece I tinejdžera, mentalna zbunjenost, curenje iz nosa,  otečeni podočnjaci, problemi sa prostatom i mokrenjem, lezije u ustima, depresija. Postoje I istraživanja koja dovode u vezu Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest sa MSG-om. Zbog svega navedenog OBAVEZNO čitajte etikete na prehrambenim proizvodima jer je MSG često prikriven pod nazivom poboljšivač ukusa, a najveća je obmana, kako pokazuju istraživanja, da se MSG krije i kod namirnica gde piše prirodne arome ili ukusi, što se najčešće može pronaći kod kečapa i majoneza, ali i u skoro svim konzerviranim hranama, u mnogim sladoledima i kolačima, pa čak i dijetalnim namirnicama, pa i čajevima. Goveđe kocke i gotove pileće i druge supe u kesicama pune su MSG-a, kao i  prelivi za salate, smrznuta hrana… Cilj je, kako upozoravaju mnogi naučnici i zdravstveni radnici širom sveta, sticanje što je moguće većeg profita prehrambene industrije na štetu zdravlja ljudi. MSG je otrov I možemo ga lako izbaciti iz našeg života tako što ćemo se vratiti domaćoj hrani, svežim namirnicama, voću i povrću, mesu, živini, žitaricama, kupovini na pijaci ili sopstvenoj proizvodnji. Pazite šta kupujete i čime hranite svoju porodicu, decu, proveravajte etikete, čitajte knjige o zdravoj i organskoj hrani, tekstove o zdravlju na internet, informišite se, radi svog i zdravlja svoje porodice.

O autoru