Opasni aditiv E407- Karagenan

Aditivi, koji u prehrambenoj industriji nose oznaku E uz dodatak određenog broja,  su supstance koje se dodaju u hranu, a osnovna uloga im je očuvanje, ili poboljšavanje određenih svojstava namirnica. Poslednjih godina oni su postali nezaobilazan deo prehrambene industrije, gde se primenjuju  u svim fazama tehnološke pripreme hrane – od početne obrade i prerade pa sve do završnih procesa pakovanja i skladištenja. Koriste se za bojenje, konzerviranje, pojačavanje ukusa, zaslađivanje, zgušnjavanje, želiranje, sprečavanje oksidacije, emulgiranje, ubrzavanje ili pojeftinjenje procesa proizvodnje. Veliki broj njih je štetan i povezan sa mnogobrojnim zdravstvenim rizicima i problemima . Jedan od aditiva koji se poslednjih godina nalazi u centru pažnje zbog štetnosti i kancerogenih svojstava je karagenan, koji nosi oznaku E407.  Karagenan je polisaharid koji se dobija iz crvenih morskih algi, iz vrste Chondrus Crispus poznate pod imenom Irish Moss (irska mahovina). Zbog svojih gelirajućih svojstava, vekovima se koristi kao zgušnjivač i emulgator. Prvi tragovi njegove upotrebe zabeleženi su pre 400 godina u Kini. U modernoj prehrambenoj industriji aktivno se počeo upotrebljavati tridesetih godina prošlog veka kao zgušnjivač, stabilizator i emulgator. Karagenan se danas može naći u velikom broju namirnica: u mesnim prerađevinama, sosevima, prelivima , supama, gotovim desertima, kolačima, pudinzima, čokoladama, žele proizvodima, pekmezima, pivu, senfu, u sojinom mleku, pavlaci, jogurtu, siru, margarinu, majonezu, u pakovanim sladoledima. Osim u prehrambenoj, koristi se i u kozmetičkoj industriji, naročito kod sredstava za hidrataciju, u gelovima I šamponima. Pošto se ovaj aditiv dobija iz crvenih algi, koje ne samo da su jestive, već su i vrlo zdrave, mnogi se pitaju kako je moguće da nije zdravstveno bezbedan? Radi se o tome da moderna prehrambena tehnologija koristi rafinisan, izolovan karagenan koji se posle mnogobrojnih istraživanja pokazao kao izrazito štetan. Ekstrakcijom iz algi nastaju tri vrste karagenana; Kappa, Lota i Lambda. Razlikuju se po strukturi, a svaki od njih ima određenu sposobnost formiranja gela. Kappa  je najjače strukture i njegova primena daje jake, krute gelove. Lota je nešto slabije strukture što rezultira mekšom formom gelova, dok Lambda nema gelirajuće sposobnosti i najčešće se upotrebljava za zgušnjavanje mlečnih proizvoda. Iako još postoje oprečni stavovi vezani za ovaj aditiv i neki ga još ne smatraju rizičnim za zdravlje, mnogobrojne studije su pokazale upravo suprotno. Potvrđene su negativne nuspojave njegove konzumacije, što izaziva sve veću zabrinutost u krugovima uglednih svetskih zdravstvenih istraživača, pre svega, zbog njegove široke primene u prehrambenoj industriji. Posle višegodišnjih  bavljenja ovom problematikom i 18 objavljenih studija na temu štetnosti karagenana, Džoana Tobakman ,vanredna profesorka kliničke medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ilionisu u Čikagu, potvrdila je povezanost karagenana s mnogobrojnim zdravstvenim problemima. Istraživanja su pokazala da konzumacijom prerađene hrane koja sadrži ovaj aditiv unosimo ga u količinama koje su dovoljne da uzrokuju upalu u našem organizmu. Hronična upala na kraju dovodi do mnogih obolenja, uključujući bolesti srca, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, upalne bolesti creva, reumatoidni artritis, arteriosklerozu, kao i rak. Posebno je opasna za sistem organa za varenje gde spada u aditive izazivače obolenja želudačnog i crevnog trakta, gde još spadaju i aditivi sa oznakama E 221 do 226, E 320 do 322, E 338 do 341, E 450 i E 461do466. Kao dokaz ovoj konstataciji, američka profesorka ukazuje da je upravo karagenan korišten u farmaceutskoj industriji odgovoran za izazivanje upala u tkivima. Poslužio je kao aktivator upale kako bi se testirala anti-upalna svojstva pojedinih lekova. Prema njenim tvrdnjama, karagenan posebno destruktivno deluje na sistem organa za varenje. Postoje sumnje i da može biti odgovoran za pojavu dijabetesa, ulceroznog kolitisa, pa čak i karcinoma organa za varenje, posebno debelog creva. Na osnovu saznanja ove profesorke i mnogi drugi američki naučnici I lekari vrše pritisak na američku agenciju za hranu i lekove FDA i traže zabranu korištenja karagenana u prehrambenoj industriji. I kod nas se mogu čuti glasovi struke o štetnosti mnogih aditiva. Tako je još pre dve godine i doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije i nekadašnji savezni inspektor za uvoz i izvoz upozorio da karagenan spada u grupu najštetnijih aditiva, a da se kod nas stavlja u viršle, šunke, a ima ga čak i u mleku. Karagenan je, prema njegovim rečima,  izuzetno opasan, jer je potencijalni izazivač raka debelog creva, a stavljaju ga u namirnice koje ljudi svakodnevno kupuju i unose u organizam. On ukazuje da su polifosfati, u koje spade i pomenuti aditiv, uobičajena pojava u ovdašnjim suhomesnatim prerađevinama, a proizvođačima nimalo ne smeta što je to  dokazano genotoksična materija. ,,Svinjsko meso u našim mesarama najčešće je lošeg kvaliteta. U ishrani svinja koristi se takozvana sano hrana, puna hormona, antibiotika i sedativa, zahvaljujući kojima je životinja za pet meseci spremna za klanje. Jedući takvo meso, naročito pljeskavice koje su pune soje, loja i polifosfata, koji spada u genotoksične materije i čija je upotreba zabranjena svuda u svetu, ljudi mogu dobiti mutacije gena koje će se ispoljiti tek kod njihove dece ili dece njihove dece, objašnjava doktor Stojšić. On dodaje da na deklaracijama ne piše da meso sadrži te materije, već se one vode kao aditivi, koji nisu zakonom zabranjeni. – Šunke u crevu i “pica šunke”, takođe, spadaju u vrlo loše prerađevine koje, ako se dugo i često jedu, mogu da izazovu rak debelog creva. Šunka se pravi od svinjskog buta, čija je cena oko 500 dinara, a ona je duplo jeftinija. A to je zato što na 100 kilograma svinjskog buta ide od 100 do 150 kilograma leda. Da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, a u to još ulaze i već pomenuti polifosfati, kao i poboljšivači ukusa i glutaminati, ali tu nije kraj “recepturi”. U masu se dodaje i emulgator karagenan, koji je takođe kancerogen. Za kancerogene materije nema bezbedne granice vrednosti zbog čega i najmanje količine mogu uticati na razvoj i pojavu raka! Isto kao i šunka, i viršle, upola su jeftinije od mesa od kojeg se prave. U njihov sastav ulaze šija, leđa, trtica i kosti koji su puni antibiotika, hormona, teških metala i bakterija, upozorava ovaj stručnjak. – Kada čovek pojede šunku i ona se razloži u digestivnom traktu, karagenin se lepi za sluzokožu debelog creva izazivajući njegovu upalu ili kolitis, a nuspojava je zatvor. Posle pražnjenja debelog creva, na zidovima se prave ranice koje dovode do ulceroznog kolitisa. Nitritna so iz šunke s proteinima iz mesa i soje pravi nitrozoamine, a oni, kada dođu u dodir s ranicama, na sluzokoži debelog creva izazivaju rak, objašnjava Stojišić kako se tada ne treba čuditi odakle toliki broj obolelih od raka”. Osim što ih stavljaju u šunke viršle i parizere, zabranjeni polifosfati mogu se naći bezmalo u svakom kiosku brze hrane u Srbiji. – Nigde se u svetu polifosfati ne stavljaju u mleveno meso, osim kod nas, gde ih možete naći gotovo u svakom kiosku koji prodaje ćevape i pljeskavice, a takve  namirnice ne smeju da idu u promet, jer u našoj hrani možete naći aditive, boje, emulgatore koji se više nigde u svetu ne koriste. U gotovo svim sladoledima nekih poznatih proizvođača prisutnih na tržištu Srbije nalazi se kancerogeni Karagenan, jedan od najštetnijih aditiva, a koji je zabranjen u Evropskoj uniji jer izaziva rak debelog creva, ali nije zabranjen kod nas zato su klinike za dečiju onkologiju prepune smrtno zatrovane dece. Udruženje pacijenata obolelih od karcinoma debelog creva i jetre upozorilo je u martu ove godine da u Srbiji godišnje više od 4.500 ljudi oboli od karcionoma debelog creva, a oko 2.500 umre od te bolesti. To udruženje je u Beogradu obeležilo Mesec borbe protiv raka debelog creva i akcijom “Napravite korak” ukazalo na značaj informisanja i edukacije o ranom otkrivanju te vrste karcinoma. U svetu svake godine od karcinoma debelog creva oboli više od milion ljudi, a oko pola miliona umre od te teške bolesti. “Blagovremeno putem testa ili na drugi način otkrivena ova bolest, izlečiva je u više od 90 odsto slučajeva. Dijagnozu maligne bolesti svake godine u svetu dobije skoro 13 miliona ljudi, a od nekog oblika kancera umre skoro osam miliona ljudi. U Srbiji godišnje oboli oko 35.000 ljudi, a umre više od 20.000, medicinski stručnjaci upozoravaju na globalnu epidemiju raka. U svakom momentu najmanje 160.000 građana Srbije ima neku vrstu karcinoma. Budućnost je, ako se ne preduzima ništa I ne edukuju građani, nažalost, još crnja, pošto se broj obolelih zadnjih godina uvećava za oko pet odsto godišnje! Kao potencijalne uzročnike raka sa onkoloških ustanova u našoj zemlji navodi se I hrana punu aditiva i raznih vrsta konzervansa za koje je dokazano da su kancerogeni, kao i mnoge vrste pesticida koje se upotrebljavaju za prskanje biljaka koje se kasnije koriste u ishrani. Potrebno je da se te supstance zakonom zabrane, smatraju naši vodeći onkolozi. Do sada je Svetska zdravstvena organizacija zabranila aditive koji su se pokazali kao izuzetno toksični, a čija je konzumacija vodila trovanju i dijareji. Maloj deci do dve godine ne treba davati industrijsku hranu, kao što su gumene bombone, žvake, sladoledi  i sve što ima šećera kao I mesne prerađevine. Ta vrsta hrane se, uz dogovor s pedijatrom, postepeno može davati posle druge godine života, ali daleko u manjoj količini nego što je opšteprihvaćeno. Savet je da se obrati pažnja prilikom kupovine namirnica i dobro pregledaju pogledaju etikete na proizvodima. Konzerviranu hranu i proizvode sa produženim rokom trajanja ili pak proizvode za koje znamo da sadrže potencijalno štetne veštačke boje, konzervanse i pojačivače ukusa treba što više izbegavati ili konzumirati tek povremeno, a posebno se to odnosi na decu. Pri kupovini hrane obavezno dobro pročitati deklaracije proizvoda i birati proizvode koji sadrže prirodne sastojke, I što veći procenat namirnica koje konzumiramo treba da bude u prirodnom I u svežem stanju.

O autoru