Ljuta paprika je jedna od najlekovitijih namirnica na svetu

Alkaloid Kapsaicin je ključna materija ljutih paprika, on daje ljutinu plodu paprike. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte , a što ga više paprika sadrži, to je ljuća. Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice sveta. U organima za varenje Kapsaicin sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Kaspaicin iz paprika deluje i kao prirodni aspirin, ublažava glavobolje i bol u zglobovima i dokazano pojačava metabolizam i ubrzava sagorevanje kalorija. Povećava i nivo histamina, koji predstavlja glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja. Ljute paprike štite organizam od plućnih bolesti, poput bronhitisa, a pomažu i kod prehlade, jer otvaraju začepljene sinuse. Svaka paprika sadrži I više vitamina C od limuna i narandže I do tri puta tako da se preporučuju u borbi sa gripom i prehladom. Nasuprot predubeđenjima da škode stomaku, ljute papričice štite organizam i od pojave stomačnih tumora, ne prouzrokuju ih. Konzumiranje ljutih paprika čak olakšava stomačne bolove i mučninu, a preporučuju se i osobama koje imaju problema sa gastritisom. Dugo se vremena pogrešno smatralo da unos ljute hrane uzrokuje čireve na želucu. Danas je potvrđeno da ljute papričice ne samo da ne uzrokuju čireve, nego ih sprečavaju zato što ubijaju štetne bakterije i stimulišu stvaranje zaštitnih želudačnih sokova. Konzumiranje ljutih paprika smanjuje šansu za mutiranje DNK i razvoj tumora, pomažu i u snižavanju krvnog pritiska, a ima delotvoran uticaj na elastičnost i propustljivost kapilara. Predstavljaju i savršeni afrodizijak, jer bude raspoloženje i strast, a delotvorne su i u sprečavanju opadanja kose, jer podstiču dobru cirkulaciju. Nedavne studije su pokazale da konzumiranje samo jedne ljute paprike dnevno pomaže da lakše i brže zaspimo. Smanjuju i nivo holesterola i triglicerida, te sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Pošto regulišu i krvni pritisak, pokazalo se da narodi koji u ishrani redovno primenjuju čili papričicu imaju značajno manji procenat srčanih bolesti, moždanih udara i tromboze, a pomaže I u borbi protiv gojaznosti. Ljuti ukus koji imaju čili papričice, povećava termogenezu – stvaranje topline u organizmu. Proces termogeneze zahteva potrošnju dodatnih kalorija, što rezultira gubitkom masnih naslaga, ljuti ukus stimuliše apetit i poboljšava varenje. Hrana koja se dobro vari daje telu neophodne nutrijente i energiju, a u slučaju kada varenje nije dobro stvara toksine, ljute paprike smanjuju šanse od srčanog udara i povećavaju nivo kiseonika u telu. Zahvaljujući obilju vitamina, jedenje ljutih paprika pojačava cirkulaciju, poboljšava moždane funkcije i raspoloženje i smanjuje glavobolje. Postoji više vrsta ljutih paprika, a svakako jedna od najčuvenijih je čili i feferoni koji spadaju u ljute papričice iz porodice Capsicum. Veliki ljubitelji jako ljutih jela su Indijci, Vijetnamci, Meksikanci i Mađari. Većina ljudi ipak voli umereno ljuto, pošto poboljšava ukus hrane i stimuliše varenje. Zahvaljujući kapsaicinu, čili ima antiupalna svojstva i deluje tako što snažno blokira supstancu P, koja je povezana s upalnim procesima u organizmu. Redovno konzumiranje čilija može služiti kao odlična prevencija artritisa. Najnovija istraživanja potvrđuju da čili efikasno smanjuje bol izazvan artritisom, psorijazom i dijabetičkom neuropatijom.  Jarko crvena boja čili papričica svedoči o visokom sadržaju beta-karotina, ili pro-vitamina A. Samo nekoliko kašičica čilija dnevno daje telu ekstra doze vitamina C i A koje su bitne u prevenciji infekcija. Istraživanja raka prostate su pokazala da kapsaicin deluje kao pravi “ubica” ćelija raka. Nakon četiri sedmice terapije kapsaicinom, kod većine životinja zaustavljen je rast  ćelija raka prostate, a veličina tumora je značajno smanjena. Za prevenciju raka prostate preporučuje se uzimati 400 mg kapsaicina tri puta nedeljno. Redovno konzumiranje čilija može sprečiti I stvaranje dijabetesa tipa 2. Studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, govori o tome da redovno jedenje čilija smanjuje potrebu organizma za lučenjem inzulina kojim se smanjuje nivo šećera u krvi nakon obroka. Kapsaicin koji se nalazi u čili papričicama, može da se koristi kao analgetik za smanjenje bola posle hirurške intervencije, tvrde danski istraživači. Utrnulost koju izaziva kapsaicin, sprečava prenošenje bola do moždanih centara koji ga registruju, tako da pacijent biva pošteđen ovog neprijatnog osećaja. U prilog ovoj tvrdnji, navodi se primer pacijenata koji su operisali slepo crevo a zatim primili kapsaicin. Oni su, u odnosu na pacijente koji ga nisu primili, osećali znatno manju bol posle operacije. Međutim, ne treba se u kućnim uslovima lečiti papričicama, da ne bi došlo do infekcije. „Veoma mali broj ljudi zna kako da koristi ljutu papriku, a još manji broj je imao pravog iskustva u njenoj primeni”, kaže dr Ričard Šulc on je kod stotine slučajeva koristio alevu papriku u efikasnom lečenju mnogih bolesti. Koristio ju je i u brojnim po život opasnim situacijama. Toliko su je i on i njegovi učenici, i čak čuveni dr Kristofer, koristili, da su je prozvali „Profesor Aleva Paprika”. – Ljuta čili aleva paprika je najefikasnija kod problema sa srcem i cirkulacijom, anginom pektoris, preskakanjem srca i aritmijom. Čuda čini u slučaju kongestivnog zastoja srca. Preporučljiva je za svakoga sa cirkulatornim problemima, poput visokog ili niskog krvnog pritiska, viška holesterola, triglicerida i masti, i čak proširenih vena. Što se tiče srca, aleva paprika je dobra i u sprečavanju i u lečenju bolesti. Dovođenjem više krvi u sam srčani mišić, ona ublažava bolove u slučaju angine. I, ako neko ima srčani napad, aleva paprika je sigurno najpreča i prva pomoć. DR Šulc kaže: -Imao sam na stotine pacijenata čiji su životi zapravo spaseni samo uz pomoć kašike ljute aleve paprike u čaši tople vode, ili oko 350 kapi tinkture, koje se brzo ispijaju. U svim slučajevima osoba se vraćala u normalno stanje, sa minimalnim ili nikakvim oštećenjem. Ljutina paprike zavisi od vrste. Međutim, čak u granicama jedne vrste ljutina se može razlikovati od papričice do papričice. Američki hemičar Vilbur Skovil je još 1912. godine otkrio da se razlaganjem ekstrakta paprike u vodi može meriti njena ljutina. Na skali ljutine koja nosi njegovo ime, neprikosnoveno prvo mesto drži meksička habanero paprika. U stopu je prati Skoč Bonet, zatim slede jamajka hot i razne druge vrste, dok je bez ljutine, na poslednjem mestu, slatka babura. Ljutina paprike se meri prema posebnoj skali, pri čemu se koriste Skovilove jedinice: slatka paprika = 0 jedinica, pepperoncini = 100 – 500 jedinica, pasilla = 1 000 – 1 500 jedinica, rocotillo = 1 500 – 2 500 jedinica, jalapeno = 2 500 – 5 000 jedinica, wax = 5 000 – 10 000 jedinica, vserrano = 10 000-23 000 jedinica, čili u prahu (kajenska paprika), tabasko, guntur čili – 30 000 − 50 000 jedinica, crvena savina habanera = 360 000 − 500 000 jedinica, naga viper, infinity čili – 855 000 − 1 500 000 jedinica, Tabasco sos koji je na visokoj ceni, priprema se od crvene habanere i ima ljutinu 8000 jedinica. Generalno, čim je  papričica ljuća, tim je bolja jer sadrži više lekoviti sastojak – kapsaicin. Vrlo jednostavan način da dodate ljutinu u Vaš svakodnevni meni jeste da uz jelo koristite čili u prahu, posipajući njim jela. Možete dodavati čili i tokom pripreme jela. Ako se pitate koju količinu ljutog možemo dnevno pojesti, a da to bude zdravo i neškodljivo za naš organizam, to zavisi od procenta kapsaicina koji paprika sadrži – što se vidi po njenoj ljutini. Iako je ljuta paprika jako lekovita, nemojte preterivati. Kao i u svemu, u konzumiranju ljutih ukusa potrebna je zlatna sredina, jer I višak I manjak može uzrokovati određene zdravstvene probleme. Obično je dovoljno  1-2 kašičice ljute paprike dnevno. Kapsaicin Moramo u ustima, da bi se postigao pravi efekat. Zbog toga se ne preporučuje kapsaicin u kapsulama. S obzirom na to da je paprika najdelotvornija u svežem stanju, treba je jesti što više kao salatu. U paprikama ma koje vrste i veličine nalaze se i značajne količine vitamina B. Sadrži i vitamin E kojem se pripisuju antikancerogena svojstva, vitamin A, pantotensku kiselinu, a od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa. Količina vode koju poseduje približno je oko 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina. Paprika ima delotvoran uticaj i na površinsku kapilarnu cirkulaciju, ali to je zahvaljujući drugom važnom sastojku – citrinu. Citrin utiče na elastičnost i propustljivost kapilara, što je važno u lečenju ateroskleroze. U Italiji je paprika, inače, obožavano povrće. Španci je takođe obožavaju i imaju svoj Institut za papriku, dok u francuskoj postoji Škola za papriku. Španci su na evropski kontinent papriku i doneli iz Južne Amerike, još u 15. Veku, a odatle se proširila svuda, a pravi procvat doživela je u Mađarskoj. Kod nas je takođe omiljena, a najpoznatija je leskovačka paprika.

 

 

 

O autoru