Lekovita svojstva kumina

Kumin je poreklom iz Egipta, a uzgaja se na Srednjem Istoku, Indiji, Kini i mediteranskim zemaljama.

Kroz istoriju kumin je igrao važnu ulogu kao hrana i lek. Kumin se spominje još u Bibliji. U starom Egiptu, kumin ne samo da se koristio kao kulinarski začin, već i kao sastojak za mumificiranje faraona. Iako je još uvek zadržao važnu ulogu u indijskoj i bliskoistočnoj kuhinji, popularnost kumina u Evropi smanjio se nakon srednjeg veka. Danas, kumin doživljava obnovljeno uvažavanje zahvaljujući svojim lekovitostima.

Seme kumina je odličan izvor kalcijima, magnezijuma, fosfora i vitamina B1. Seme kumina nalikuje na seme kima, ima duguljasti oblik i žuto-smeđu boju. To i ne čudi jer kim i kumom, pripadaju istoj porodici biljke (Umbelliferae). Kumin seme ili Cuminum cyminum je odličan izvor gvožđa, minerala koji igraju mnogo vitalne uloge u telu. Gvožđe je sastavni deo hemoglobina i ima ulogu u održavanju dobrog imunološkog sistema. Gvožđe je posebno važno kod žena zbog menstrualnog ciklusa, jer žene tada imaju pojačan gubitak gvožđa.

Osim toga, deca i adolescenti imaju povećane potrebe za gvožđem, kao trudnice i doilje. Seme kumina ima veliku korist u probavnom sistemu, a naučno istraživanje je pokazalo da kumin može podstaknuti lučenje enzima gušterače. Seme kumina takođe ima anti-kancerogena svojstva. U jednoj studiji, kumin je pokazao sposobnost da pojačava detoksikaciju jetre. Kombinacija kumin, crnog bibera i meda se smatra afrodizijakom u nekim bliskoistočnim zemljama.