Kopriva najbolja lekovita biljka

Кopriva (latinski: Urtica dioica) je prema mišljenju mnogih lekara i travara jedna od najboljih lekovitih biljaka koje imamo. Kopriva je, počev od korena pa preko stabljike i listova sve do cveta I semena, lekovita. Kopriva je samonikla biljka, u narodu poznata i kao pitoma kupina, pasja kopriva, žara, žegavica. Rasprostranjena je u gotovo svim delovima sveta. Prepoznatljiva je po svojim zelenim srcolikim listovima prekrivenima sitnim dlačicama koje žare. Kopriva je kroz ljudsku istoriju bila izuzetno cenjena, te svakodnevno korištena kao hrana, ali i lek. Prvi tragovi njene upotrebe potiču još iz prvog veka naše ere kada je korištena kao lek protiv prehlade i opšte slabosti, te kao snažno sredstvo za detoksikaciju organizma. Korištena je kao izvrstan diuretik i laksativ, te odlično sredstvo za lečenje otoka, nepravilne menstruacije, krvarenja, upale pluća, astme, bolesti slezine, gangrenoznih rana, i mnogih drugih oboljenja. U 17. veku poslužila je kao protivotrov kod uboda otrovnih životinja, za lečenje kamenaca i peska u bubrezima i mokraćnim kanalima, kožnih infekcija, bolova u zglobovima, gihta i išijasa. Poznata i široko primjenjivana je stara ruska tradicija žarenja tela koprivom radi jačanja cirkulacije i ublažavanja reumatskih tegoba. U Rusiji se kopriva koristi i za lečenje bolesti jetre i žučnog mehura. U engleskoj i nemačkoj fitoterapiji ona je cenjeno sredstvo za suzbijanje upala mokraćnih kanala i tegoba s prostatom. Zbog velike koncentracije gvožđa u mnogim kulturama se od davnina upotrebljava za lečenje anemije i nedostatka energije. Kopriva sadrži vlakna koja su vrlo slična onima iz konoplje i lana, zbog čega vekovima zauzima posebno mesto u tekstilnoj industriji. U mnogim zemljama domaćice su je koristile za čišćenje i pranje stakla, ogledala i posuđa tako što bi prljavu površinu izribale koprivom, isprale vodom i potom obrisale čistom krpom. Ova široko rasprostranjena zeljasta biljka prava je riznica hranljivih nutrijenata,  izuzetno je bogata po zdravlje najbitnijim vitaminima , a sadrži I belančevine, masti, ugljene hidrate, flavonoide, tanin, hlorofil, karoten, lecitin, fitosterol, acetilholin, kao i pantotensku, mravlju, sirćetnu i silicijumovu kiselinu. Koren koprive sadrži velike količine gvožđa, koristi se u lečenju anemije, kao i protiv peruti u kosi, opadanja I jačanje kose. Zbog visokog udela magnezijuma kopriva je odlično sredstvo za ublažavanje bolova i grčeva u mišićima, menstrualnih grčeva kao i opšte slabosti, umora i iscrpljenosti. Kopriva je biljka za pročišćavanje krvi od koje, istovremeno, raste i broj crvenih krvnih zrnaca. Pošto ona povoljno utiče i na pankreas, gušteraču, čajem od koprive se skida i nivo šećera u krvi. Njome se leče i oboljenja i upale mokraćnih puteva, kao I patološki zastoj mokraće. Posebno se preporučuje za prolećno čišćenje creva. Mineral silicijum je od velikog značaja za zdravlje kože, zbog čega je kopriva u fitoterapiji nezaobilazan lek i za suzbijanje akni, ekcema, herpesa, lišajeva i gljivica. Zahvaljujući vitaminu K, pomaže u zaustavljanju krvarenja, koristi se za regulisanje obilnih menstruacija, kao i za zaustavljanje krvarenja iz nosa.  Odlična je pomoć u lečenju hroničnih upala mokraćnog sistema, tanini iz koprive suzbijaju razvoj bakterija. Lecitin prisutan u koprivi ublažava bol u zglobovima, pospešuje varenje, neguje i jača kosu. Poboljšava i pamćenje i pomaže kod osetljivosti na vremenske promene. Bogatstvo gvožđa, najvažnijeg elementa u ljudskom organizmu, razlog je zbog kog je kopriva bila neizostavan sastojak svake kućne apoteke kroz istoriju. I danas se koristi kao prirodno sredstvo za poboljšanje krvi i bolju cirkulaciju. Bogata je i vitaminom C, koji prirodno podstiče bolju apsorpciju gvožđa, pa se pri njenoj upotrebi ne javljaju uobičajene nuspojave uzimanja dodatne terapije gvožđem.  Kopriva je prirodni izvor energije i vitalnosti, pomaže u detoksikaciji organizma, podstiče rad organa za varenje, izlučivanje tečnosti, čisti I krv i mokraćne kanale. Pomaže i izlučivanje  viška mokraćne kiseline iz tela, odličan je lek za tegobe povezane s gihtom, pomaže u ublažavanju tegoba povezanih s nakupljanjem i zadržavanjem toksina i parazita u organizmu.  Pomaže i radu bubrega, ublažava stres, reguliše rad hormona i smiruje upale. Kopriva je biljka koju je preporučeno u obliku čaja koristiti i u trudnoći,. Budući da obiluje gvožđem, prirodan je izbor za sprečavanje i lečenje trudničke anemije te podstiče cirkulaciju. Zahvaljujući magnezijumu koji sadrži, smanjuje grčeve u nogama i ublažava porođajne bolove te pridonosi smanjenju umora i malaksalosti. Može pomoći kod hemeroida te sprečiti krvarenje nakon porođaja. Lekovita svojstva koprive podstiču i stvaranje majčinog mleka. Čaj od koprive je dobro piti već od drugog tromesečja i tokom celog perioda dojenja. Kopriva jača imunitet, smiruje simptome reumatizma i artritisa, snižava krvni pritisak i šećer u krvi, pomaže kod glavobolje i nesanice, ublažava bolesti disajnih puteva, eliminiše kožne probleme, suzbija infekcije urinarnog trakta, uništava crevne parazite. Kopriva se može upotrebljavati na različite načine. Njenom redovnom upotrebom može se preventivno delovati protiv pojave mnogih obolenja, te ublažiti i pomoći pri lečenju i težih zdravstvenih tegoba treba u svoj dnevni ritual da uvedemo bar jednu do dve šolje čaja ili soka od koprive. Za lečenje težih oboljenja svakodnevno konzumirajte litru do dve tog lekovitog napitka. Koprivu možete iskoristiti za pripremu čaja, soka, meda, likera, sirupa, tinkture, ili pak njome obogatiti vaša omiljena jela. U knjizi Marije Treben ,,Zdravlje iz Božije apoteke” piše da je jedna travarka jednom prilikom savetovala majku sedmoro dece, koja je od poslednjeg porođaja neprestano patila od ekcema, da pije čaj od koprive. Ubrzo su ekcemi nestali, a prestale su i glavobolje koje je od onog vremena takođe imala. Pomislila je da je kod ove žene reč o poremećaju rada bubrega do kojeg je došlo nakon poslednjeg porođaja, pa joj je savetovala da pije čaj od koprive pošto ova lekovita biljka sprečava i stvaranje peska u bubrezima i bešici. Sa bubrežnim oboljenjima često podruku ide i glavobolja. I zaista, za veoma kratko vreme nestali su i ekcemi i glavobolja. S obzirom na to da je pojava ekcema posledica nekog unutrašnjeg poremećaja, njihovo lečenje mora da krene iznutra, i to lekovitim biljkama koje pročišćavaju krv. Kopriva je naša najbolja lekovita biljka za pročišćavanje krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih krvnih zrnaca. Pošto ona povoljno utiče i na pankreas, čajem od koprive se skida i nivo šećera u krvi. Otkako je poznato koliko je kopriva lekovita, mnogi koji je primenjuju imaju običaj  da svakog proleća, koristeći mlade izdanke, i svake jeseni posle druge kosidbe, kada mladi izdanci opet posvuda niknu, naprave šetvoronedeljno čišćenje organizma koprivom. Ujutro ga piju na tašte, i to jednu šolju pola sata pre doručka i jednu do dve šolje u toku dana, polako, gutljaj po gutljaj. I ujutru čaj treba piti polako kako bi njegovo dejstvo bilo što izrazitije. Posle jedne takve kure ljudi kažu da se osećaju neopisivo dobro i svaki put imaju osećaj da mogu raditi tri puta više nego obično. U svojoj knjizi Treben ističe da godinama njena porodica I ona sama ne koriste nikakve lekove I da se ona oseća gipka i mlada. Čaj od koprive je prijatan, treba ga piti bez šećera. Oni osetljiviji mogu da mu poprave ukus dodavanjem kamilice ili nane. U narodnoj medicini se višenedeljna kura čajem od koprive preporučuje protiv oboljenja jetre, žuči i slezine, pa čak i u slučaju tumora ovih organa, zatim kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih grčeva i čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu i kod plućnih oboljenja. Da bi aktivne materije ostale očuvane, kopriva se nikada ne kuva nego se samo popari. Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, ali tokom cele jedne godine. Odličan je i za lečenje bolesti izazvanih virusima i bakterijama. Kako prolaze godine u organizmu se smanjuje količina gvožđa. Zbog toga dolazi do stanja zamora i iscrpljenosti, čovek se oseća manje sposobnim. U ovom slučaju se toplo preporučuje sveža kopriva. Ona sadrži gvožđe i zato se upotrebljava sa uspehom. Posle kure koprivom čovek se fizički relativno brzo oseća mnogo bolje, vraćaju mu se energija i stvaralačka snaga te na oko izgleda kao da je procvetao. Kod vodene bolesti (edema) kopriva pomaže izvlačenjem velike količine vode iz organizma. Posredstvom aktivnih materija koje jačaju krv pomaže kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod teških bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biljkama kopriva se uspešno primenjuje i kod leukemije. Ako je reč o nekom alergijskom oboljenju treba tokom dužeg vremenskog perioda piti čaj od koprive. Osnovni recept za čaj  od ove  lekovite biljke je da se dobro operu dve čajne kašičice lišća koprive, da se sitno naseckaju I preliju sa 250 mililitara ključale vode. Poklopi se I ostavi oko pet minuta da odstoji. Nakon što čaj procedite, spreman je za konzumaciju. Mogu se pripremati I oblozi od koprive koji su vrlo korisni za ublažavanje reume i upala. Pripremaju se tako da se sveži listovi koprive preliju vrućom vodom, a zatim se u tu tečnost uroni tkanina koja se potom omotava ili polaže na bolna mesta. Oblozi od sveže isceđenog soka koprive stavljaju se na oči za ublažavanje i smirivanje upale očiju. Poznata je i viševekovna upotreba toplih obloga koprive radi izvlačenja otrova iz organizma. Kupka od koprive koristi se za ublažavanje tegoba kao što su grčevi, umor, gljivice na nogama i bolesti krvnih sudova. Primenjuje se I sirup od koprive I to domaći koji je starinski eliksir za jačanje krvi, bolji rad bubrega, prirodni napitak koji pomaže kod astme i alergija te kod problema s ispadanjem kose. Ujedno, poznat je i kao napitak koji leči anemiju. Sastojci: uzme se 200 grama vrhova koprive, 4 limuna, dve litre bode I jedan kilogram meda. Priprema se tako što u posudi pomešate vodu, dobro oprane vrhove koprive i limun narezan na kolutiće. Ostavite smesu da odstoji 24 sata I posle toga dodajte med i prokuvajte do vrenja. Ohladite, procedite, ulijte u staklene boce i stavite na hladno mesto. Domaći sirup ima rok trajanja od 6 meseci, a kod konzumacije razblažite ga vodom. Tinktura od koprive koristi se za spoljnu I unutrašnju upotrebu. Prirodni je lek za anemiju i snažan imunitet.  Pomaže u suzbijanju urinarnih infekcija, kod viroze, gripe i prehlade. Ublažava alergijske reakcije, posebno na polen. Kod spoljne upotrebe, nekoliko kapi tinkture koprive utrljava se u vlasište, kako bi se ojačao koren I podstakao  rast kose. Uzme se: 20 grama suvog korena koprive I 100 mililitara 70 procentnog alkohola. Pripremate ga tako što koren koprive prelijete alkoholom, poklopite i ostavite da odstoji 14 dana (povremeno protresite). Procedite, ulijte u staklene boce i čuvajte na hladnom, tamnom mestu. Uzimajte po 20-30 kapi tinkture, razblažene s čašom vode, tri puta na dan. Mladi listovi koprive, ubrani pre cvetanja su najukusniji za konzumaciju i najbolji su lek. Idealno vreme za berbu lista koprive je proleće (od marta do maja), pre cvetanja, a može se brati i u jesen pre formiranja semena. Prilikom berbe, obavezna je zaštita ruku rukavicama jer mravlja kiselina i histamin prisutni u lisnim dlačicama mogu nadražiti kožu te izazvati svrbež, bol, crvenilo i otekline. Beru se sasvim mladi listovi, s vrha (10-15 cm od vrha) koji se termički obrađuju za trenutnu konzumaciju, ili se suše za kasniju upotrebu. Mnoge domaćice koprivu posle kratkog blanširanja zamrzavaju te koriste tokom zime kao zamenu za španać ili blitvu. Želite li je osušiti i koristiti cele godine, lišće koprive osušite u hladovini, na prozračnom mestu. Osušena se stavi u papirnate ili platnene kutije ili vrećice. Koren se vadi u proleće i jesen. Nakon što se četkom dobro očisti od zemlje, suši se kao i lišće, u hladovini, na prozračnom mestu. Seme koprive se sakuplja u avgustu I septembru. Neophodno je napomenuti da kao I sa svakim lekom I sa koprivom se nikako ne sme preterivati nego treba u pravoj meri I krajnje umereno koristiti a ako je teže oboljenje u pitanju uvek uz konsultaciju lekara fitoterapeuta.

 

 

 

 

 

 

O autoru